Dani zaborava
„Dani zaborava“ (2002), roman italijanske autorke krimića Elene Ferante, zalazi u dubine ženske psihe kroz priču o iznenadnom napuštanju. Za čitaoce koji traže ogledalo u bolu – roman o padu i usponu žene u samoći.
Olga, u svojim četrdesetim godinama, majka dvoje dece i supruga uspešnog inženjera Marija, doživljava šok: jednog dana, bez upozorenja, njen muž napušta porodicu zbog mlađeg ljubavnika. „Šta se desi, desi se“, misli Olga, ali stvarnost je poput zemljotresa – ona tone u „dane zaborava“, gde vreme gubi smisao, a svakodnevica postaje lavirint panike, besa i erotskih fantazija.
Ferante nemilosrdno prikazuje raskid: Olga se bori sa kućnim haosom – bolesnom decom, neplaćenim računima, seksualnom frustracijom – dok se suočava sa sopstvenim demonima. „Bila sam žena koja je izgubila muža, ali i sebe“, priznaje, hvatajući suštinu krize: napuštanje nije samo gubitak partnera, već egzistencijalni raskid koji otkriva patrijarhalne laži, majčinske žrtve i žensku ranjivost. Roman istražuje feminizam u intimnosti: Olga nije žrtva, već ratnica rođena iz pepela, suočena sa tabuima ludila i pohote.
Slika Torina, sivog grada, postaje metafora za zatvaranje: od prozora stanova do komšijskih intriga, gde su žene izgrađene na tajnama. Feranteova proza je sirova, senzualna – poput noža u mesu, puna mirisa straha i oslobođenja. Bestseler koji je lansirao Feranteovu karijeru, adaptiran u film, prodat je u milionima. Podseća nas da je napuštanje put ka samoodržanju: „Zaborav je laž; sećanje je oružje.“
Jedan primerak je u ponudi
