Vjetrogonja Babukić i njegovo doba
Savremeni pikarski roman, nastavak „Herkula“, prati avanture Vjetrogonje Babukića – skitnice, odmetnika i antiheroja bez reputacije – kroz haotično doba devedesetih godina 20. veka.
Bežeći iz Zagreba na početku rata devedesetih godina prošlog veka sa posla u JNA, trudne ljubavnice i društvene osude, Babukić, lutajući putevima Evrope i Balkana, postaje ogledalo naših strahova: opsesije seksom, tračevima, pićem i hranom, gubitka identiteta u globalizovanom svetu.
Njegove avanture – od ljubljanskih aerodroma, preko bečkih kafića i sarajevskih pijaca, do predgrađa Zagreba – ispričane su u nizu epizoda punih crnog humora, ironije i Jergovićeve majstorske proze koja meša stvarnost sa fantazijom.
Babukić, „poslednji čovek iz Vavilona“, simbol je individualnog opstanka u eri kolektivne traume: ratova, migracija i moralnog propadanja. On susreće ekscentrične likove – od ratnih profitera do izgubljenih intelektualaca – dok traži utočište u slučajnim vezama i lažnim identitetima. Roman istražuje potrebu za očuvanjem sopstva u kontradiktornom svetu, gde je svaki korak bekstvo, a svaka ljubav prolazna.
Jergović, kroz neo-piktoralnu strukturu, kritikuje savremeno društvo: opsesiju materijalnim stvarima, emocionalnu prazninu i nestanak solidarnosti, ali i slavi otpornost duha. Delo je pikarski kompendijum – duhovit, melanholičan portret epohe u kojoj se junak krije u vetru promena.
Jedan primerak je u ponudi
