Dugovečnost: komendija del arte
Svetislav Basara, srpski pisac i kolumnista, u romanu Dugovečnost: komendija del arte stvara neobičnu alegoriju o srpskim navikama, danas i zauvek, kroz groteskni humor i satiru.
Priča se odvija u frankfurtskom zoološkom vrtu, gde dva gastarbajtera – ogorčeni kritičar turbo-nacionalizma Nastasijević i pomahnitali patriota Maslać – hrane majmune i vode beskrajne dijaloge pune hiperbola, fantastičnih porodičnih priča i perverznih istorijskih epizoda.
U centru je Nastasijevićeva tetka Jelena, dugogodišnja preživela nekoliko režima: dve kraljevine, dve socijalističke Jugoslavije, SRJ i SCG. Njen sin, otac protagoniste, prelazi u islam i postaje Sulejman, dok deda spasava Tita. Priče se proširuju referencama na Andrića, Krležu, Tita i Branka Radičevića, predstavljenim apsurdno: balkanski narodi „kradu“ tursku kulturu, dok Turci obavljaju fizičke poslove u Nemačkoj. Putovanja kroz Beč i Pariz, nejasne porodične veze i poetska objašnjenja mešaju se u urnebesnu, ali bolnu komediju.
Teme su srpski nacionalni karakter, patriotizam kao opsesija, komunizam, istorijska iskrivljenja i apsurd rata: „U Srbiji niko nikada ne umire, ali ni ne živi u pravom smislu te reči.“ Basara kritikuje školski sistem koji uči mržnji, politiku uništenja i ciklus sukoba gde je grob jedini dom. Ironija i sarkazam seciraju mentalitete, slaveći i ismevajući balkansku dušu u stilu komedije del arte – smeh kroz suze, dokaz Basarinog genija.
Jedan primerak je u ponudi
