Rujanska kupačica

Neke ljubavi bole do kraja sveta: ljubavi ljubavnika, ljubavi prijatelja, ljubavi krvi. Pa na čemu zasnivati svoje postojanje? Na nepouzdanim ljubavnicima? Detinjstvu sa stalnim „prekidima“ u idiličnom pejzažu? Nestabilnoj veri u sebe? Ostaje samo da sakriješ činjenicu da si na ivici – mržnje, gađenja, živaca, novca – jer dok ne priznaš, ništa se nije dogodilo. Sve je isto kao i pre, pijanci padaju sa traktora, ljubavi se izdaju, mrtvi ćute. Na kraju, baciš se sa niše u koju te guraju, udariš se nogom, izvučeš se iz žbunja, otreseš haljinu i hodaš uzdignute glave ka – čemu god. Već su te izdali, već su te ponizili, već su te zavoleli... Intenzivno doživljeni trenuci i odabrane usputne situacije ostaju zauvek, čak i ako je to samo jedan rasut život. Autor ga suptilno oblikuje rečnikom predaka i savremenika, kletvom prostora i vremena.