Nova skrižaljka
„Nova ukrštenica“ je dragoceno svedočanstvo o ruskom društvu u turbulentnom postrevolucionarnom periodu – iskreno, ponekad kritičko, ali uvek zanimljivo i čitljivo. Danas se ceni kao odličan primer ruske proze 1920-ih.
Pantelejmon Romanov (1884–1938) bio je popularni ruski pisac sovjetskog perioda, poznat po realističnim prikazima svakodnevnog života u postrevolucionarnoj Rusiji. „Nova ukrštenica“ jedan je od njegovih najčitanijih romana u Jugoslaviji između dva rata.
Roman prati običan sovjetski buržoaski život 1920-ih – vreme NEP-a (Nove ekonomske politike) i početak staljinističkih promena. Autor otvoreno i bez idealizacije pokazuje kako revolucija menja odnose među ljudima, posebno u pitanjima ljubavi, braka, porodice i seksualnog morala.
Roman se bavi sukobom između stare i nove etike: tradicionalne vrednosti naspram „slobodne ljubavi“, kolektivizma i individualnih želja. „Ukrštenica“ (ukrštenica) u naslovu ima biblijsku konotaciju — aludira na Mojsijeve ploče (Deset zapovesti), tj. na „nove zapovesti“ ili novi moralni kodeks u sovjetskom društvu.
Romanov piše jednostavnim, realističnim stilom, sa akcentom na psihologiji likova i svakodnevnoj drami. Knjiga je izazvala interesovanje u svoje vreme jer je bez preterane propagande pokazala stvarne probleme sovjetskog društva – siromaštvo, birokratiju, promenljive odnose među polovima i teškoće prilagođavanja novom sistemu.
Jedan primerak je u ponudi
