Logika smisla
Žilova Delezova „Logika smisla“ (1969) jedno je od njegovih najvažnijih filozofskih dela. Ono istražuje prirodu smisla, događaja, površina i besmisla kroz paradokse jezika, stoičke filozofije i književnosti (Luis Kerol).
Logika smisla (1969) je jedno od Delezovih najsloženijih i najuticajnijih dela iz njegovog ranog perioda. Knjiga se sastoji od 34 serije (poglavlja) koja na paradoksalan i lucidno-poetski način istražuju šta je smisao i kako nastaje.
Delez razlikuje tri nivoa: dubinu (tela i mešanje), površinu (događaji) i visinu (reprezentacija). Smisao nije ni u dubini stvari ni u visini ideja, već se javlja na površini – kao događaj (événement), čisto bestelesni, idealni entitet koji se ne poklapa ni sa fizičkim stanjem stvari ni sa tvrdnjama jezika.
Delo obiluje analizama stoika, Luisa Kerola (Alisa u zemlji čuda), Melani Klajn, Ničea i drugih. Delez razvija originalnu filozofiju događaja, paradoksa, besmisla i serija, i uvodi važne razlike između smisla i označitelja, označenog i označavanja. Poslednji odeljak o „dinamičkoj genezi“ značenja i ulozi „tela bez organa” je posebno snažan.
Logika značenja predstavlja prelaz između Delezovih ranijih monografija i njegovih kasnijih saradnji sa Gvatarijem. Stil je briljantan, gust i pun neočekivanih veza – tipično delezovskih.
Prevedena je na hrvatski jezik u odličnom prevodu Marka Gregorića i smatra se jednim od najboljih Delezovih prevoda na hrvatski. Knjiga je zahtevna, ali izuzetno stimulativna za svakoga ko je zainteresovan za filozofiju jezika, poststrukturalizam, teoriju događaja i savremenu francusku misao.
Jedan primerak je u ponudi
