Stepski vuk
Roman prati Harija Halera, usamljenog intelektualca rastrzanog između ljudske težnje ka duhovnosti i divlje, životinjske prirode „stepskog vuka”. Kroz krizu identiteta, on traga za smislom u savremenom svetu.
Stepski vuk (1927) je jedno od najpoznatijih dela nemačko-švajcarskog pisca Hermana Hesea, napisano tokom perioda duboke lične i egzistencijalne krize. Kroz pronađeni rukopis, roman predstavlja ispovest Harija Halera, četrdesetogodišnjeg intelektualca koji sebe doživljava kao biće podeljeno na dve nepomirljive polovine: uzvišeni ljudski duh i sirovi, usamljeni „Stepski vuk“. Haler prezire površnost buržoaskog društva, kao i sitničavost i militarizam svog doba, ali ne uspeva da pronađe unutrašnji mir ili osećaj pripadnosti. Prekretnica se dešava tokom jednog noćnog izlaska kada upoznaje Herminu, misterioznu ženu koja ga upoznaje sa potpuno novim svetom fizičkih zadovoljstava, plesa, džeza i opojnih sredstava. Hermina razbija njegovu iluziju o jednostavnoj dualnosti, učeći ga da ljudska duša nije sastavljena samo od dva dela, već od beskonačnog mnoštva slojeva. Preko nje upoznaje i Pabla, saksofonistu, i mladu ženu po imenu Marija; zajedno mu pomažu da se oslobodi svoje krute intelektualne ukočenosti. Roman dostiže vrhunac u „Magičnom pozorištu“ – nadrealnom carstvu podsvesti i fantazije gde, kroz niz simboličnih slika, Hari uči da prihvati svaki aspekt svoje ličnosti. Koristeći motive humora i smeha, Hese nudi jedini pravi lek za očaj: sposobnost pojedinca da sebe ne shvata previše ozbiljno i da otkrije višu duhovnu harmoniju usred apsurda svakodnevnog života.
Jedan primerak je u ponudi
