Krivotvoreni kupon i druge pripovijesti
Priče „Jutro jednog plemića“, „Iz beleški kneza Nehludova“, „Markerove beleške“, „Vaga“, „Dva husara“, „Kavkaski zarobljenik“, „Falsifikovani kupon“, „Smrtne beleške starca Fjodora Kuzmiča“ i „Zašto?“ istražuju teme morala, društva i duhovnosti.
Jutro jednog gazde (1856): Mladi knez Nehljudov pokušava da reformiše živote seljaka na svom imanju, ali nailazi na otpor od njih i sopstvenih iluzija. Priča otkriva jaz između idealizma i stvarnosti, odražavajući Tolstojevu ranu kritiku društvenih nejednakosti.
Iz beleški kneza Nehljudova (1856): Nehljudov, dok boravi u Lucernu, svedoči nepravdi siromašnog muzičara. Ova epizoda ga navodi na razmišljanje o licemerju aristokratije i moralnoj dužnosti, nagoveštavajući kasniju Tolstojevu društvenu kritiku.
Markerove beleške (1857): Priča prati život kockara koji beleži svoja iskustva, otkrivajući razornu moć strasti. Tolstoj istražuje moralno propadanje kroz introspektivni prikaz, odražavajući njegovu fascinaciju psihologijom.
Platna skala (1887): Seljak Ivan, suočen sa teškim radom, otkriva duhovnu snagu u jednostavnosti. Priča slavi skromnost i rad, odražavajući Tolstojevu kasnu filozofiju jednostavnog života i hrišćanski moral.
Dva husara (1856): Dva oficira, otac i sin, upoređuju se kroz njihovo ponašanje. Stariji husar je šarmantan, ali nemoralan; mlađi teži da bude častan. Novela suprotstavlja romantizovanu prošlost moralnoj savesti, demonstrirajući Tolstojev rani realizam.
Kavkaski zarobljenik (1872): Ruski oficir, Žilin, zarobljen je na Kavkazu i beži uz pomoć lokalne devojke. Priča, inspirisana Tolstojevim iskustvima, slavi hrabrost i čovečnost preko kulturnih granica, sa naglaskom na jednostavnoj naraciji.
Falsifikovani kupon (1904): Falsifikovani novac pokreće lanac nemorala i patnje, ali i iskupljenja. Posthumna novela istražuje posledice greha i mogućnost duhovne obnove, odražavajući Tolstojevu kasnu moralnu viziju.
Posthumne beleške starca Fjodora Kuzmiča (1905): Starac, možda prerušeni car Aleksandar I, živi asketskim životom, tražeći duhovni mir. Priča spekuliše o odbacivanju vlasti zarad duše, odražavajući Tolstojev ideal hrišćanske skromnosti.
Zašto? (1906): Poljski revolucionar se bori protiv carske represije, ali gubi porodicu i ideale. Novela kritikuje nasilje i patnju, odražavajući Tolstojev pacifizam i saosećanje prema ugnjetavanima.
Ove kratke priče prikazuju razvoj Tolstojevog stila, od ranog realizma („Dva husara“, „Jutro jednog gospodina“) do kasnih moralnih parabola („Falsifikovani kupon“, „Vaga“). Inspirisane njegovim iskustvima na Kavkazu i njegovom duhovnom transformacijom, one anticipiraju teme „Rata i mira“ i „Vaskrsenja“. Dok rane priče istražuju društvo i psihologiju, kasnije naglašavaju hrišćanski moral i odbacivanje materijalizma, što ih čini ključnim za razumevanje njegove filozofske evolucije.
Rani romani poput „Kavkaskog zarobljenika“ bili su hvaljeni zbog svoje živosti, dok su kasniji („Falsifikovani kupon“, „Zašto?“) bili kontroverzni zbog svojih radikalnih stavova. Kritičari su cenili stil, ali su neki smatrali kasnija dela didaktičkim. Danas se smatraju draguljima Tolstojevog svestranog genija.
Dva primerka su u ponudi
