Crtice

Centralne teme su telo, identitet, intimnost, svakodnevni život, nasilje (lično i društveno), žensko iskustvo i odnos jezika prema stvarnosti. Autorka se igra ritmom, ponavljanjima i prekidima, često razlažući rečenice i značenje kako bi pokazala krhkost komunikacije i unutrašnjih stanja. Jezik je gust, asocijativni i eksperimentalan; značenje se ne nudi direktno, već se gradi kroz atmosferu i emocionalni naboj. Skice se mogu čitati kao dnevnički zapisi, poetske skice ili razmišljanja o postojanju, pri čemu svaka pojedinačna jedinica funkcioniše nezavisno, ali zajedno čine koherentnu sliku savremenog, nemirnog subjekta.