Honved - Partizan: Beograd 17. XI 1954. Stadion JNA

“Dok je kiša neumorno padala i napajala kapute i mantile 50.000 vlasnika, dotle je specijalna komisija uprave Stadiona merila dubinu vode na terenu. Gosti su pozdravili publiku na tribinama bacanjem cveća a vrhovna vlast na terenu blagonaklono je dala znak za početak utakmice. U uvodnim minutima meča pred golom Honveda desile su se neverovatne stvari. Lopta je pala u šesnaesterac i zaustavila se u blatu. Iz gužve Valok ju je ćušnuo ka mreži, ali ona prođe pored stative. Stadion jauknu kao nikad do tada zbog propuštene prilike. I dok je Partizan ređao i promašivao šanse, Honved je postigao prvo jedan pa drugi gol. Ipak, pred sam odlazak na odmor zatresla se i mreža mađarskog tima. Kako se dugo čekao ovaj moment. Bio je to jedan od sijaset brzih napada Partizanove navale, šutirali su sa 13-14 metara prvo Mihajlović, pa Bobek, ali lopta se uvek odbijala od nekog gostujućeg igrača odbrane, dok je konačno Valok nije spakovao u gol. Kako je krenulo drugo poluvreme tako je Partizan nastavio gde je stao pre odlaska na odmor, sa furioznim atacima ka golu Honveda i već u 46. minutu Sava Antić rutinski poravnava na 2-2. Težak teren onemogućavao je tečnu igru, ali je Partizan bio rešen da slomi protivnika. Ne pamti se, bar tako kažu statističari mađarskog tima, da je Honved ikada bio toliko u podređenoj ulozi na terenu. Pravda je konačno zadovoljena polovinom igre u nastavku. Jocić je munjevito projurio desnim krilom i zavrnuo loptu u šesnaesterac, jedno telo izvilo se iznad ostalih, jedna glava načinila je brz trzaj i lopta je završila u mreži. Bila je to glava Partizanovog centarfora Valoka. Stadion odjeknu kao majdan na kome je ispaljeno hiljadu mina. Ruke poleteše uvis. Hiljadu kišobrana ostade bez vlasnika…”