Kodovi identiteta
Diskurs Leonide Kovač je eksplicitan i direktan, gotovo fizički. Ispunjava i remeti prostor. Njena teorija imitira rad performativa, aktivna je. To se dešava u jednom trenutku i na jednom mestu izgovora.
Diskurs Leonide Kovač zasniva se na nasleđu poststrukturalističke transgresivne tekstualne produkcije: Lakan, Fuko, Kristeva, Delez, Gvatari, Bodrijar i mnogi drugi. Neosporan je uticaj slovenačke lakanove teorije i psihoanalitičkog interesovanja za društvenu performativnost.
Kada se približi umetniku (subjekt/objekt), posmatra ga kroz kontekstualne mogućnosti udvostručavanja, skrivanja i proizvodnje identiteta. Delo je nešto što funkcioniše kao simptom: demonstrativna kritička pojava (neforsirana) poretka Stvarnosti, Simboličkog i Imaginarnog. Zato ona vraća postmodernom diskursu frazeologiju avangarde, politike i preterane stvarnosti: subverzija, kretanje kapitala, pozicija moći, promena percepcije, transgresija, simbolički sistem, uzurpirana stvarnost, digresije, kadriranje, nemoguće...
Jedan primerak je u ponudi