Tako je govorio Zaratustra: knjiga za sve i ni za koga
U delu „Tako je govorio Zaratustra“, Niče stvara poetski, biblijski stilizovan roman-filozofski traktat, inspirisan persijskim prorokom Zaratustrom. Ovo remek-delo, koje najavljuje „smrt Boga“ i dolazak natčoveka, napisano je vrtložnim jezikom metafora, p
Zaratustra silazi sa planine nakon deset godina samoće gde je meditirao o „večnom povratku“ – ideji da se život večno ponavlja, pa čovek mora da živi tako da želi da ponovi svaki trenutak. U gradu propoveda ljudima: „Bog je mrtav! Čovek je most između zveri i natčoveka – premošćavanje, a ne cilj!“ Ljudi mu se rugaju, a on luta, susrećući učenike i kritičare.
U prvoj knjizi Zaratustra uči o tri metamorfoze duše – kamili (teret), lavu (poricanje) i detetu (stvaranje). Kritikuje hrišćanstvo kao nihilizam, slaveći rat, strast i instinkte. Druga knjiga: U šumi, Zaratustra predviđa „poslednjeg čoveka“ – prosečnog, zadovoljnog roba bez ambicija – za razliku od životoafirmišućeg natčoveka. Treća knjiga: Na planini, deli vizije – „volju za moć“ kao fundamentalnu silu, kritikujući jednakost i sažaljenje. Četvrta knjiga: U pećini susreće „viši tip“ – plemenite duše, ali i lažne proroke; završava se himnom noći i novom silasku u svet.
Teme su afirmacija života, kritika ropskog morala (hrišćanskog, socijalističkog), večni povratak kao etički test, natčovek kao tvorac vrednosti. Ničeov stil – proročki, ritmički – utiče na modernost, od egzistencijalizma do postmodernizma, ali je i opasno zloupotrebljen (nacizam). Knjiga je himna slobodi duha: „Čoveče, ostani veran zemlji!“
Jedan primerak je u ponudi
