Oslovljavanje davnih riječi

Tekstovi sa kojima se čitalac ovde upoznaje nisu nimalo bezopasni. Napisani su u formi meditacije, što može navesti na pomisao da je reč o lakom, neobavezujućem, plutajućem štivu, koje dotiče obale svega i svakoga, a ipak se nikoga ne tiče u pravom smislu te reči. Međutim, dok prolazimo kroz ove tekstove, teško da ćemo moći da se zaronimo u bezoblični ponor onoga što jednostavno postoji. Od prvog teksta o krvavom bratskom odnosu Kaina i Avelja i od uznemirujućeg pitanja o izvoru, ili još bolje, tajni zla, do poslednjeg teksta o plemenitom odnosu prijateljstva između ljudi iz različitih svetova ovoga sveta, oni stalno govore o čovekovoj suštinskoj odrednici: da je biće odnos. I pri tome, ova naša suština nije obojena samo lepim i ulepšavajućim bojama, čak i ako je krajnji interes upravo ono što je lepo i dobro. Živeti autentične ljudske odnose nije lako. Ne zbog samih životnih okolnosti, već zbog naše spremnosti da usavršimo svoj profil i svoje mesto raznim tehnikama: od intelektualne arogancije i nepoštenja do emocionalnog zarobljavanja, od skrivenih želja za moći do otvorenih pretenzija ka Tajni, od preterano laskavog razdvajanja do tvrdoglave osvete. Sve ovo prikazuje zahtevne odnose između braće i sestara, između učenika, između sledbenika, odnose prema Učitelju, prema našim bližnjima, prema Bogu.