Perestroika: Die zweite russische Revolution - Eine neue Politik für Europa und die Welt
U knjizi, Mihail Gorbačov objašnjava perestrojku kao drugu rusku revoluciju – reformu sovjetskog društva, ekonomije i međunarodne politike. On se zalaže za otvorenost (glasnost), demokratiju i novu saradnju sa Zapadom.
Perestrojka: Druga ruska revolucija – Nova politika za Evropu i svet je programska knjiga Mihaila Gorbačova, tadašnjeg generalnog sekretara KPSS. Objavljena je u vreme kada su njegove reforme bile u punom jeku i predstavlja zvaničnu viziju promena u Sovjetskom Savezu i svetu. Knjiga je postala međunarodni bestseler i važan dokument** kraja Hladnog rata.
Gorbačov predstavlja perestrojku (restrukturiranje) kao neophodnu drugu rusku revoluciju koja bi trebalo da prevaziđe stagnaciju Brežnjevljeve ere. Kritikuje birokratiju, korupciju i neefikasnost planske ekonomije i zalaže se za uvođenje elemenata tržišne ekonomije: nezavisnost preduzeća, ograničenu privatnu inicijativu i veću ulogu nauke i tehnologije. Istovremeno, naglašava da perestrojka nije napuštanje socijalizma, već njegovo unapređenje – socijalizam sa ljudskim licem.
Uz ekonomske reforme, centralno mesto zauzima glasnost (otvorenost) – sloboda govora, transparentnost i demokratija unutar partije i društva. Gorbačov smatra da bez javne diskusije i kritike nema pravog napretka. Knjiga se takođe bavi međunarodnom politikom: novo razmišljanje (novo razmišljanje) odbacuje hladnoratovsku konfrontaciju i zalaže se za svetsku međuzavisnost, razoružanje, saradnju sa Zapadom i rešavanje globalnih problema (ekologija, siromaštvo). Gorbačov vidi Evropu i svet kao jedinstven prostor gde socijalizam i kapitalizam mogu mirno koegzistirati i učiti jedni od drugih.
Stil knjige je jasan, ubedljiv i optimističan. Gorbačov piše kao vizionar i pragmatičar koji želi da ga Zapad razume, ali i kao verni marksista-lenjinista koji veruje u obnovu socijalizma. Knjiga sadrži lična razmišljanja, istorijske analize i konkretne predloge za reforme.
Danas se perestrojka i glasnost vide kao ključni procesi koji su doveli do pada Berlinskog zida, kraja Hladnog rata i raspada SSSR-a 1991. godine – ishodi koje Gorbačov nije želeo, ali koje su njegove reforme indirektno omogućile. Knjiga ostaje važan istorijski dokument: svedočanstvo o nadama, iluzijama i tragediji poslednjeg pokušaja reforme sovjetskog sistema. Vredna je za čitaoce jer iz prve ruke pokazuje unutrašnju logiku Gorbačovljeve politike – mešavinu idealizma, pragmatizma i ograničenja sistema koji je pokušao da promeni.
Jedan primerak je u ponudi
