Mirisi, zlato i tamjan

Mirisi, zlato i tamjan je roman bogat značenjima. U njemu se prepliću život i legenda, mitsko i stvarno, ateizam i hipertrofirana religioznost. To je knjiga o razočarenju u svet i ljude, o mučnini i gađenju, o čoveku koji je izgubio smisao života, o izgubljenim iluzijama. Graničnu egzistencijalnu situaciju glavnog junaka karakteriše anksioznost, upravo Sartrova metafora gađenja, približavanja sebi i udaljavanja od sebe, beznadežnog Godoa koji čeka: Mali čeka „život koji bi mogao da dođe kada dođe smrt koja ne dođe“. Živeti za njega znači „stalno birati suroviju alternativu“. Ovaj grozničavi dijalog sa sopstvenom savešću, pun uznemirujućeg moralizma, vrhunac je hrvatske egzistencijalističke proze.