Mirisi, zlato i tamjan

To je knjiga o razočarenju u svet i ljude, o mučnini i gađenju, o čoveku koji je izgubio smisao života, o izgubljenim iluzijama. Granična egzistencijalna situacija glavnog junaka obeležena je anksioznošću, upravo Sartrovom metaforom gađenja, približavanja sebi i udaljavanja od sebe, beznadežnog Godoa koji čeka: Mali čeka „život koji bi mogao da dođe kada smrt ne dođe „dolazi. Živeti za njega znači „stalno birati suroviju alternativu“. Ovaj grozničavi dijalog sa sopstvenom savešću, pun uznemirujućeg moralizma, vrhunac je hrvatske egzistencijalističke proze.