Bijedni ljudi / Dvojnik / Roman u devet pisama / Gospodin Proharčin / Gazdarica / Polzunkov / Slabo srce / Pošteni lopov / Božićno drvce i svadba / Tuđa žena i muž pod posteljom

„Jadni ljudi“ (1846), njegov prvi roman, je epistolarna priča o Makaru Devuškinu, siromašnom činovniku, i Varvari Dobroselovoj, dami u nevolji. Kroz njihova pisma, Dostojevski prikazuje njihovu nežnu vezu, ali i očaj siromaštva. Makarova ljubaznost je u suprotnosti sa okrutnošću društva, a tragičan kraj ističe nemoć „malog čoveka“.

„Dvojnik“ (1846) je novela o Goljatkinu, činovniku koji poludi pri susretu sa svojim dvojnikom, identičnim, ali samouverenim i podmuklim. Dvojnik preuzima njegov život, dovodeći Goljatkina do paranoje i kolapsa. Delo istražuje otuđenje, identitet i psihološku krizu, anticipirajući egzistencijalizam.

„Roman u devet pisama“ (1847) je satirična priča o dva prevaranta, Petru i Ivanu, koji se međusobno nadmudruju kroz pisma, planirajući prevare. Dostojevski ismeva pohlepu i licemerje, završavajući se ironičnim krajem gde oboje gube.

Gospodin Prohorčin (1846) prikazuje škrtog činovnika po imenu Semjon koji živi u siromaštvu, krijući tajno bogatstvo. Nakon njegovog odlaska, dešava se nešto što otkriva njegovu opsesiju novcem. Roman kritikuje strah i dehumanizaciju u birokratiji.

Gazdarica (1847) je mračna novela koja prati Ordionova, koji se zaljubljuje u Katerinu, ženu na koju je uticao starac Murin. Njen unutrašnji sukob i Ordionovljeva zaljubljenost dovode do tragičnog ishoda. Delo istražuje strast, dominaciju i duhovnu misteriju.

Polzunkov (1848) je humoristična priča o činovniku po imenu Osip koji zabavlja društvo izmišljajući laži o svojoj hrabrosti. Kroz ironiju, Dostojevski otkriva svoju patnju i potrebu za prihvatanjem.

Slabo srce (1848) prikazuje Vasju Šumkova, činovnika koji poludi od sreće nakon unapređenja i ženidbe. Njegova nesposobnost da podnese radost dovodi do tragičnog kraja, istražujući krhkost ljudske psihe.

Pošteni lopov (1848) je priča o Jemeljanu, pijancu koji krade, ali pokazuje iskrenost i kajanje. Njegova dobrota u patnji ističe Dostojevskog veru u čovečanstvo.

Jelka i svadba (1848) je satira o Julijanu, bogatašu koji na dečjoj zabavi planira da se oženi devojkom zbog njenog miraza. Delo kritikuje sebičnost i društvenu korupciju.

„Tuđa žena i muž pod krevetom“ (1848) je komična priča o ljubomornom Ivanu koji prati svoju ženu i upada u apsurdne situacije, skrivajući se ispod kreveta. Dostojevski ismeva ljubomoru i društvene konvencije.