Starac i more
Starac i more je roman Ernesta Hemingveja, američkog pisca 20. veka. Hemingvej je za roman dobio Pulicerovu nagradu 1953. i Nobelovu nagradu za književnost 1954. godine.
Starac i more prikazuje jedinstven odnos čoveka i prirode, koji karakteriše uzvišena borba i gorka patnja, ali i najiskrenije obostrano obožavanje. Na samom početku romana Santjago u svojoj bedi i siromaštvu deluje kao čovek poražen životom. Međutim, Hemingvejevi junaci su uporni i hrabri borci koji nikada ne odustaju.
U borbi sa ribom, Santjago je koristio oružje tipično za čoveka: inteligenciju, hrabrost, životno iskustvo, takmičarsku upornost. Dok riba, kao prirodni element, koristi samo snagu i nagon za preživljavanjem. U ovoj borbi čoveka i prirode dolazi do izražaja čovekova duhovna snaga i ljudskost. Iako ga borba sa džinovskom sabljarkom ponekad dovede do ivice izdržljivosti, starac se prema velikoj ribi nikada ne odnosi s mržnjom. Ona je protivnik vredan poštovanja za njega. Iako je stari Santjago izgubio ribu, koju su ajkule izgrizle do skeleta, on je ipak moralni pobednik na kraju. Pobedio je, u stvari savladao sopstvenu ogorčenost nad nesrećom koja ga je savladala, svojim godinama i nedostatkom snage. Pravi muškarac nikada ne može biti poražen u totalnom smislu.
Iako Starac i more nije simbolističko delo, sadrži niz detalja koji se mogu tumačiti kao simboli, a najzanimljivije su aluzije na Isusa Hrista i njegovu strast.
Više primeraka je u ponudi
