Ivo Andrić
Ivo Andrić (9. oktobar 1892 — 13. mart 1975) je bio hrvatsko-bosansko-srpski pisac i jedini dobitnik Nobelove nagrade za književnost sa prostora bivše Jugoslavije (1961). Rođen je u Travniku, a školovao se u Sarajevu, Zagrebu, Beču i Krakovu. Tokom Prvog svetskog rata bio je politički zatvorenik zbog simpatije prema jugoslovenskom jedinstvu. Posle rata započeo je diplomatsku karijeru, radeći u raznim evropskim prestonicama.
Andrić je najpoznatiji po svojim romanima i pripovetkama koje se bave istorijom i sudbinom Bosne i njenog naroda, često smeštenim u osmanski i austrougarski kontekst. Njegova najpoznatija djela su „Na Drini ćuprija“, „Travnička hronika“ i „Gospođa“, koji zajedno čine svojevrsnu trilogiju o bosanskoj istoriji i mentalitetu. „Na Drini ćuprija“, epski roman o viševekovnoj istoriji grada Višegrada i njegovog mosta, dobio je Nobelovu nagradu.
Njegov stil je smireno refleksivan, istorijski informisan i duboko humanistički, a njegove teme su često obeležene kontemplacijom zla, sudbine, patnje i istorijskih ciklusa.
Andrić je iza sebe ostavio bogat opus eseja, pripovetki i romana, a njegovo stvaralaštvo i dalje zauzima značajno mesto u književnosti jugoistočne Evrope.
Naslovi u ponudi
Staze, lica, predeli
"Staze, lica, predeli" zbirka je eseja i zapisa Ive Andrića, prvi put objavljena 1963. godine. Ovo djelo razlikuje se od Andrićeve beletristike jer se bavi filozofskim, introspektivnim i autobiografskim razmatranjima.
Travnička hronika: Konsulska vremena
Die „Travnik-Chronik“ (1945) ist eine historische Erzählung, die in Travnik von 1807 bis 1814 spielt, während der Napoleonischen Kriege und der osmanischen Herrschaft in Bosnien. Sie wurde während des Zweiten Weltkriegs geschrieben und orientiert sich am
Travnička hronika : konzulska vremena
Travnička hronika (1945) je istorijski roman napisan tokom Drugog svetskog rata po uzoru na evropski realistički roman.