Victor Hugo

Viktor Igo (1802–1885), francuski pisac, pesnik, dramski pisac i politički mislilac, rođen je 26. februara 1802. godine u Bezansonu, a preminuo 22. maja 1885. u Parizu. Smatra se jednom od najznačajnijih ličnosti francuskog romantizma i jednim od najuticajnijih evropskih pisaca 19. veka. Njegov književni opus obuhvata romane, poeziju, drame i eseje, a odlikuju ga humanizam, društvena kritika i borba za pravdu i slobodu.

Odrastao je u porodici Napoleonovog oficira i književnu karijeru započeo u veoma ranoj mladosti. Svoju prvu zbirku pesama, Ode i razne pesme (1822), objavio je sa dvadeset godina. Ubrzo je postao vodeća ličnost francuskog romantizma, naročito zahvaljujući drami Ernani (1830), čija je premijera označila veliku prekretnicu u istoriji francuskog pozorišta.

Svetsku slavu stekao je romanom Zvonar Bogorodičine crkve u Parizu (Notre-Dame de Paris, 1831) – istorijskom pričom o Kvazimodu i Esmeraldi – u kojem istražuje teme ljubavi, predrasuda, društvene nepravde i ljudske surovosti.

Njegovo najpoznatije delo, Jadnici (1862), monumentalni je roman o Žan Valžanu, bivšem robijašu koji pokušava da izgradi novi život. Kroz sudbine brojnih likova, Igo prikazuje siromaštvo, nejednakost, iskupljenje i sukob između zakona i moralne savesti.

Među ostalim značajnim romanima izdvajaju se Radnici na moru (1866), Čovek koji se smeje (1869) i Devedeset treća (1874). Njegova poezija dostigla je vrhunac zbirkama Kontemplacije (1856) i Legenda vekova (1859–1883).

Igo je bio i politički aktivan. Zbog protivljenja Napoleonu III, proveo je gotovo dvadeset godina u izgnanstvu, prvenstveno na Kanalskim ostrvima. Zalagao se za slobodu govora, ukidanje smrtne kazne i zaštitu obespravljenih.

Njegova dela odlikuju se snažnim emocijama, bogatom simbolikom, epskim pripovedanjem i moralnim angažmanom. Viktor Igo je ostavio neizbrisiv trag u svetskoj književnosti, a njegovi romani i dalje inspirišu čitaoce, kao i stvaraoce u pozorištu i na filmu.