Moloa
Roman Moloa (1951) je prvi deo čuvene Beketove trilogije, zajedno sa Maloun umire i Bezimeni. Strukturisan je iz dva dela, od kojih je svaki ispričan iz perspektive različitog pripovedača: prvo Moloja, zatim Žaka Morana.
U prvom delu Moloj, star i fizički slab, piše iz majčine sobe, ne sećajući se kako je tamo dospeo. Priseća se svog putovanja u potrazi za majkom, tokom kojeg upoznaje različite likove i upada u apsurdne situacije. Njegovu svakodnevicu obeležavaju bizarne navike, poput ritualnog kretanja kamenčića u džepovima, što simbolizuje njegovu potrebu za redom u haotičnom svetu.
Drugi deo prati Morana, detektiva kojeg je Gaberov nadređeni poslao da pronađe Moloja. Moran, u početku organizovan i disciplinovan, postepeno gubi kontrolu nad sobom i svojim zadatkom. Njegovo putovanje postaje introspektivno, a njegova transformacija odražava osnovne teme romana: gubitak identiteta i uzaludnost ljudske potrage za smislom.
Kroz Moloja, Beket istražuje egzistencijalne teme kao što su identitet, sećanje i apsurd postojanja. Roman je poznat po eksperimentalnom stilu, dugim monolozima i fragmentiranom pripovedanju, što dodatno naglašava osećaj dezorijentacije i besmisla.
Molloi je ključni tekst modernističke književnosti i značajan doprinos filozofiji egzistencijalizma, pozivajući čitaoca na razmišljanje o prirodi postojanja i identiteta.
Angeboten wird ein Exemplar
