Povijest #10: Doba apsolutizma: 17. stoljeće

Apsolutizam, oličen u vladavini Luja XIV u Francuskoj, karakteriše centralizovana vlast i dvorski sjaj (Versaj). Tridesetogodišnji rat (1618–1648) razara Evropu, menjajući ravnotežu snaga Vestfalskim mirom (1648). Engleska doživljava građanski rat i restauraciju monarhije, dok Holandija postaje trgovačka sila.

Naučna revolucija menja poglede na svet: dela Galileja i Njutna postavljaju temelje moderne fizike, a Dekart promoviše racionalizam. Barokna umetnost (Bernini, Rubens) odražava dramu i verski žar. Kolonijalizam se širi, a evropske sile (Španija, Engleska, Francuska) bore se za prevlast u Americi i Aziji. Osmansko carstvo, iako snažno, počinje da stagnira nakon neuspeha kod Beča (1683).

U hrvatskom kontekstu, knjiga naglašava tursku pretnju, Zrinsko-Frankopansku zaveru (1671) i borbu protiv Osmanlija. Hrvatske zemlje su podeljene između Habzburgovaca i Mlečanaca. Knjiga je bogato ilustrovana, pružajući sveobuhvatan pregled 17. veka.