Anđeo u ofsajdu

Ferić analizira patologiju svakodnevnog života kroz bizarne, zlonamerne slučajeve, mešajući crni humor, groteskne i apsurdne motive tela, instinkta, paranoje i bolesti. U delu „Forma amorfa“, prati se nestabilan um umetnika dok gubi granice između stvarnosti i halucinacije; „Otok na Kupi“ istražuje izolaciju i nasilje u ruralnom okruženju; „Vilice“ se bave opsesijom smrću i seksualnošću; „Bluz za damu...“ prikazuje emocionalni slom udovice kroz erotske fantazije; „Drvena čaplja“ otkriva porodične tajne i nasledno ludilo; „Tužna bajka...“ parodira bajke sa mračnim obrtom o genijalnosti i propasti; „Simetrije čuda“ se igraju simetrijama slučaja i sudbine; „Dodir anđela“ istražuje božansko u profanom; a naslovna priča, najkontroverznija, jezivo opisuje pedofilsku opsesiju kroz vulgarna poređenja, provocirajući malograđanstvo.

Zbirka, koja užasava i nasmeje ljude, otvara novu stranicu u hrvatskoj prozi, kritikujući ljudsku glupost, primitivizam i licemerje. Kritičari (Pavičić: „Ludi crv u glavi“) slave ga kao vrhunac 90-ih, iako izaziva kontroverze zbog svoje eksplicitnosti (optužbe za „pedofiliju“ iz 2016/2018). Ferićev stil – dinamičan, neočekivan – čini ga vremenskom kapsulom tamne strane čoveka, idealnom za ljubitelje cinizma i dubokog samoispitivanja.