Grad: konstrukcija

„Armaturu nove zbirke čine pesme sa likom Rusalke, četiri pesme o zemljotresima, tri o spomen-pločama i pogibiji žena i sedam pesama „Pesnikinja deli saopštenje:...”. Naslovi koji pominju grad, trg, jezero, kuću... mogli bi da ocrtaju kartografiju i tlocrt zbirke. Martinine pesme su ovoga puta kraćih strofa, gotovo isprekidanih, kao da ih je i sam razbio neki unutrašnji zemljotres, ponekad samo jednog stiha, koji fino naglašava njihovu težinu i gustinu, slikovito razmišljanje koje je uglavnom koncentrisano oko motiva koje smo treba nazvati mračnim jevanđeljem. I centriran, koji pokazuje čežnju za simetrijom, uređenošću i pruža opoziciju koja stvara formalnu tenziju prema sadržaju. Jedan od čestih motiva zbirke je kuća, koja je još u fazi planiranja ili se gradi ili propada, a drugi je voda koja se najčešće vezuje za smrt, bez patetike i jadikovke. Ali glavni lik, sa kojim je Martina Vidaić u bliskoj vezi, jeste jezik, koji zaviruje u tamu (i time je osvetljava), gradi i ruši gradove, ljude, nas.“

• Kruno Lokotar