88

Svaka priča je ton, ali sve priče sakupljene zajedno, jer tako treba da se čitaju, kao celina, ne čine roman, kako bi neki pogrešno pomislili, već precizno oblikovanu muzičku formu. Na prvi pogled, svet Nadije Rebronje nije mimetički, ne opisuje stvarnost, ne svedoči na sudu. Ali kao što Bahove Goldbergove varijacije ne opisuju stvarnost, niti mogu biti korišćene kao dokaz na sudu, a ipak ništa ne govori o stvarnosti tako precizno kao kada Glen Guld svira Goldbergove varijacije mrmljajući, tako je i 88, od Nadije Rebronje, svet i život izveden rečima. Muzika postojanja. Čudesna, nepodnošljivo lepa knjiga, koju ovaj čitalac sada smatra svojom. I drugi, crni, red, koji glasi: „- iz brzog voza se vidi kako voz kroz prozore lomi svet oko nas./ - potrebno je razbiti svet da bi se od komadića izgradio novi.“, za čitaoca je krajnja definicija putovanja.