Balade 4: Balade Petrice Kerempuha

Već u naslovu dela u neobičan i karakterističan odnos dovedena su dva različita pojma: lirski žanr – balada i književni lik – Petrice Kerempuha. S obzirom da klasična balada uključuje tragičnu viziju sveta, usko vezanu za neki tragični događaj i lik koji su njen predmet, stvarajući pojačanu emocionalnu tenziju, K. najavio i u delu realizovao osebujan tip moderne balade, koji je zasnovan na baladesnoj slici i viziji poremećenog i iskrivljenog sveta, a taj mundus inversus, srednjovekovni i renesansni topos obrnutog sveta, prikazan je humorom, ironijom. , sarkazam, cinizam, paradoks, apsurd i groteska, gde je poetičko ostvarenje istovremeno i negacija tog sveta i njegove biološke, duhovne, društvene i istorijske organizacije. Tako je stvoren autorski lik i forma novog lirskog žanra, koji poseduje sve karakteristike antibalade, i sa tim karakteristikama se uključuje u moderne i modernističke tendencije evropske i hrvatske lirike 20-ih i 30-ih godina prošlog veka. . Ovu konstantu Krležine balade potvrđuje i njeno pesničko opredeljenje ispoljeno autorovim humanističkim protestom protiv nehumanih pojava i oblika života, bez obzira kom vremenu i društvenoj sferi pripadao.