Kozaci
„Kozaci“ (1863) su ključno delo u Tolstojevom ranom stvaralaštvu, most između njegovih autobiografskih dela i njegovih kasnijih epova. Inspirisano Tolstojevim sopstvenim iskustvima na Kavkazu, delo postavlja temelje za njegovu kritiku civilizacije.
U carskoj Rusiji 19. veka, mladi plemić Dmitrij Olenjin, razočaran površnim životom moskovske elite, napušta grad u potrazi za smislom. Odlučuje da se pridruži ruskoj vojsci na Kavkazu, gde se susreće sa divljom lepotom prirode i slobodnim duhom Kozaka, naroda čiji život oličava jednostavnost i nezavisnost. Remek-delo Lava Nikolajeviča Tolstoja, „Kozaci“, prati Olenjinovu unutrašnju i spoljašnju avanturu.
Stigavši u kozačko selo, Olenjin je očaran prirodnim načinom života i privučen je Marijankom, snažnom i nezavisnom devojkom, verenicom lokalnog heroja Lukasa. Dok pokušava da osvoji njenu naklonost, Olenjin se bori sa sopstvenim osećanjima i neskladom između svog aristokratskog porekla i kozačkih vrednosti. Kozaci, iako gostoljubivi, doživljavaju ga kao stranca, a njegovi romantični snovi o Marijanki sukobljavaju se sa njenom odanošću Luki i zajednici.
Kroz lovačke izlete, razgovore sa mudrim starim Kozakom Eroškom i posmatranja kozačkog života, Olenjin počinje da shvata ograničenja svog pogleda na svet. Roman istražuje sukob između civilizacije i prirode, romantizovanih ideala i stvarnosti i potragu za autentičnošću. Na kraju, Olenjin shvata da ne može u potpunosti pripadati kozačkom svetu, ali njegovo iskustvo menja njegovu perspektivu na život, ostavljajući ga sa gorčinom, ali i dubljim razumevanjem.
Roman je u početku dobio pomešane kritike. Kritičari su hvalili živopisne opise prirode i kozačkog života, ali su neki smatrali da je zaplet nedovoljno razvijen u poređenju sa kasnijim Tolstojevim delima. Čitaoci su cenili njegovu romantičnu i filozofsku dubinu, a delo je uticalo na diskusije o sukobu između kulture i prirode. Danas se „Kozaci“ smatraju klasikom koji otkriva Tolstojev rani genije i razmišljanja o ljudskom postojanju.
Primerak je dostupan kao deo kompleta knjiga "Lav Nikolajevič Tolstoj: Izabrana djela 1-12"
Pregledajte komplet
2. Kreutzerova sonata
Lav N. Tolstoj, majstor književnosti, istražuje duboke teme ljudskog postojanja, morala i društva u svojim novelama „Mećava“, „Albert“, „Tri smrti“, „Otac Sergije“, "Krojcerova sonata", „Gospodar i sluga“, „Posle plesa“ i „Hadži Murat“.
3. Djetinjstvo / Dječaštvo / Mladost
Lav Nikolajevič Tolstoj, u svojoj autobiografskoj trilogiji Detinjstvo (1852), Dečaštvo (1854) i Mladost (1857), prati odrastanje Nikolaja Irtenjeva, mladog plemića čije iskustvo odražava Tolstojevu mladost.
4. Krivotvoreni kupon i druge pripovijesti
Priče „Jutro jednog plemića“, „Iz beleški kneza Nehludova“, „Markerove beleške“, „Vaga“, „Dva husara“, „Kavkaski zarobljenik“, „Falsifikovani kupon“, „Smrtne beleške starca Fjodora Kuzmiča“ i „Zašto?“ istražuju teme morala, društva i duhovnosti.
5. Kozaci
„Kozaci“ (1863) su ključno delo u Tolstojevom ranom stvaralaštvu, most između njegovih autobiografskih dela i njegovih kasnijih epova. Inspirisano Tolstojevim sopstvenim iskustvima na Kavkazu, delo postavlja temelje za njegovu kritiku civilizacije.
6. Obiteljska sreća
„Porodična sreća“ (1859.) je značajno delo Tolstojevog ranog stvaralaštva. Za razliku od njegovih kasnijih moralističkih dela, ovde Tolstoj nudi nežnu, intimnu priču, usmerenu na lične odnose, što je čini jedinstvenom u njegovom opusu.
7. Uskrsnuće
U svom poslednjem velikom romanu, Vaskrsenje (1899), Tolstoj kombinuje književnu umetnost sa dubokim moralnim i filozofskim razmišljanjima, čineći ga ključnim delom njegovog kasnog opusa.
Dva primerka su u ponudi
