Knjiga žalbi

Za razliku od mnogih Kaporovih urbanih i ljubavnih romana, Knjiga žalbi ima izraženiju društvenu i intelektualnu dimenziju. Glavni lik je po vokaciji knjižar, čovek koji veruje u knjigu, umetnost i kulturu kao osnovne životne vrednosti. Međutim, zbog sukoba sa političkim strukturama i birokratskim mehanizmima tadašnjeg društva, bio je prinuđen da napusti prethodni život i otišao u Njujork, gde je počeo da radi u prvoj jugoslovenskoj knjižari u tom gradu.

Boravak u Americi mu ne donosi očekivano oslobođenje. Umesto obećanog sveta mogućnosti, on se susreće sa novim oblicima usamljenosti, otuđenja i borbe za opstanak. Kroz svakodnevni rad u knjižari upoznaje emigrante, umetnike, političke izbeglice i ljude koji pokušavaju da izgrade novi život, ali ih i dalje proganjaju sećanja na rodni kraj. Ovi susreti formiraju slojevitu sliku života u inostranstvu i osećaj nepripadanja.

Roman se izdvaja po svojim razmišljanjima o ulozi umetnosti u svetu kojim sve više vladaju novac, moć i interesi. Kapor posebno razvija motive kolekcionarstva, književnosti i slikarstva, postavljajući pitanje da li lepota zaista može da promeni čoveka ili je to samo prolazna iluzija. U pozadini se pojavljuje lik Šlomovića, tragičnog kolekcionara umetnosti, čija sudbina otvara teme odnosa umetnosti, vlasništva i ljudske pohlepe.

Knjiga žalbi nije samo priča o jednom čoveku, već i roman o generaciji intelektualaca rastrgnutih između ideala i stvarnosti, između otadžbine i sveta, između umetnosti i svakodnevnog opstanka. Zbog bogate galerije likova, autobiografskih elemenata i razmišljanja o kulturi, smatra se jednim od Kaporovih ozbiljnijih i najambicioznijih romana.