Noćni portir

Dnevnik je tako pretvoren u noćnu knjigu. A ono što je ovde opisano: mali kućni problemi, sastanci sa prijateljima, vreme provedeno sa voljenima i ženom „sa kojom je nedavno spavao“, to su živi likovi u tekstu, koji je, može se reći, i roman u formalnom smislu. Zanimljivo je videti kako vrsni pisci dnevničku formu podređuju glasu svog autora. A miran, ujednačen glas u „Noćnom portirju“ (poznatom iz ranijih knjiga proze i poezije Drage Glamuzine) deluje hipnotički na čitaoca. Mora da je tako, jer sam u procesu pripreme za objavljivanje pročitao ovu knjigu nekoliko puta, i to magnetsko pripovedanje je na ovog čitaoca svaki put delovalo isto i svaki put sam je čitao sa istim interesovanjem. Neke knjige uznemiravaju, a 'Noćni portir' smiruje. Na neobičan i teško objašnjiv način, ova knjiga je utešna. Nakon što ga pročitate, verujete da život, čak i u tako nesrećnom svetu kakav je naš danas, ima smisla."