Zofija Kossak-Szczucka

Zofija Kosak-Ščucka (rođena Kosak, kasnije Šatkovska; 10. avgust 1889, Košmin, Volinja – 9. april 1968, Bjelsko-Bjala) bila je poljska katolička književnica, publicista i heroina otpora u Drugom svetskom ratu.

Poticala je iz čuvene umetničke porodice Kosak (unuka Julijuša Kosaka, nećaka Vojćeha Kosaka). Detinjstvo i mladost provela je u Volinji. Studirala je slikarstvo u Varšavi, ali se okrenula književnosti. Debitovala je 1922. godine romanom Požoga (Vatra), autobiografskim prikazom užasa Boljševičke revolucije i Poljsko-sovjetskog rata u istočnoj Poljskoj. U međuratnom periodu postala je jedna od najpopularnijih poljskih književnica katoličke orijentacije.

Najvažnija dela:

• Krzižovci (Krstaši, 1935) – monumentalni istorijski roman o krstaškim ratovima
• Kralj gubavac (Gubavi kralj, 1936)
• Blaženi krotki (Bez orenja, 1937) – o Svetom Franji Asiškom, preveden na nekoliko jezika
• Zlota volnošć (Zlatna sloboda, 1928)
• Beatum scelus (1924)
• Legnicko pole (Legnjinsko polje, 1930)
• Z milošci (Iz ljubavi, 1925/26) – o Svetom Stanislavu Kostki
• Ludi Božiji (Božji ludaci, 1929)

Pisala je i kratke priče, dečje knjige, publicistiku i memoare. Njeni istorijski romani kombinuju uzbudljive zaplete, duboku katoličku veru i nacionalni patos.

Tokom nemačke okupacije bila je aktivna u ilegali. Uređivala je ilegalne novine, 1941. godine suosnivala je Front Odrodženija Poljski (Poljski front obnove), a 1942. godine jedna od osnivača Žegote – tajne organizacije za spasavanje Jevreja. Uprkos svojim ranijim antisemitskim stavovima, javno je protestovala protiv Holokausta (članak Protest! 1942) i rizikovala život spasavajući progonjene. Uhapšena 1943. godine, zatvorena u Aušvicu (broj 64491), kasnije u Pavjaku gde je osuđena na smrt, ali je puštena zahvaljujući ilegali. Učestvovala je i u Varšavskom ustanku.

Posle rata emigrirala je u Englesku (kasnije Francusku), gde je nastavila da piše. Vratila se u Poljsku 1957. godine i živela je u Gorki Velke. Umrla je 1968. godine. Godine 1982. proglašena je Pravednicom među narodima.

Zofija Kosak-Ščucka ostaje simbol hrabrosti i složene poljske duše 20. veka – spisateljica koja je iz vere i patriotizma prešla granice predrasuda i postala heroina čovečanstva. Njena dela, posebno trilogija „Krstaši“, i danas se čitaju u Poljskoj i u prevodu.