Bertrand Russell
Bertrand Artur Vilijam Rasel (Trelek, Vels, 18. maj 1872 – Penrindedraet, Vels, 2. februar 1970) bio je britanski filozof, matematičar, logičar, esejista i društveni kritičar, jedan od osnivača analitičke filozofije i jedan od najuticajnijih intelektualaca 20. veka. Poticao je iz aristokratske porodice i školovao se na Univerzitetu u Kembridžu, gde je kasnije predavao filozofiju i matematiku. Njegov intelektualni razvoj obeležilo je nastojanje da se filozofski problemi razjasne putem logičke analize jezika i misli.
Zajedno sa Alfredom Nortom Vajthedom, napisao je kapitalno delo Principia Mathematica (1910–1913), u kojem je pokušao da izvede temelje matematike iz logičkih načela. U svojim delima Principi matematike (1903), Problemi filozofije (1912) i Naše saznanje spoljašnjeg sveta (1914), istraživao je odnos između logike, saznanja i stvarnosti. Njegova teorija opisa i otkriće Raselovog paradoksa imali su presudan uticaj na razvoj moderne logike i filozofije jezika.
Među njegovim značajnijim delima su i Uvod u matematičku filozofiju (1919), Analiza uma (1921), Analiza materije (1927), Brak i moral (1929), Osvajanje sreće (1930), Moć: nova društvena analiza (1938), Istraživanje značenja i istine (1940), Istorija zapadne filozofije (1945) i Ljudsko saznanje: njegov obim i granice (1948). U svom eseju Zašto nisam hrišćanin (1927), kritički je razmatrao verska uverenja i njihovu društvenu ulogu.
Rasel je bio zagovornik slobode misli, pacifizma, društvenih reformi i ljudskih prava. Zbog svog protivljenja Prvom svetskom ratu, izgubio je nastavničko mesto na Kembridžu, a 1918. godine je bio zatvoren. Nakon Drugog svetskog rata, postao je naročito aktivan u suprotstavljanju nuklearnom naoružavanju, učestvujući u pokretanju Rasel-Ajnštajnovog manifesta (1955) i međunarodnog mirovnog pokreta.
Godine 1950. dobio je Nobelovu nagradu za književnost za svoj raznovrstan opus, u kojem se zalagao za humanističke ideale i slobodu misli. Njegovo nasleđe — koje objedinjuje matematičku strogost, filozofski skepticizam, britanski humor i društvenu odgovornost — ostavilo je dubok trag u savremenoj filozofiji, logici i javnom intelektualnom diskursu.