Jean-Paul Sartre

Žan Pol Sartr (1905–1980) je bio francuski filozof, pisac, dramski pisac i politički aktivista, najistaknutiji predstavnik egzistencijalizma i jedna od ključnih ličnosti 20. veka. Studirao je filozofiju na Ecole Normale Superieure u Parizu, gde je upoznao svoju dugogodišnju partnerku i intelektualnu saputnicu, Simon de Bovoar.

Žan-Pol Sartr (Pariz, 21. jun 1905 – Pariz, 15. april 1980) bio je francuski filozof, pisac, dramski pisac, esejista i politički angažovan intelektualac, kao i jedna od najuticajnijih ličnosti egzistencijalizma i evropske misli 20. veka. Njegov rad obeležile su teme ljudske slobode, odgovornosti, identiteta, otuđenosti i odnosa pojedinca prema društvu.

Studirao je filozofiju na École normale supérieure u Parizu, gde je upoznao Simon de Bovoar, filozofkinju i spisateljicu sa kojom je održavao doživotno intelektualno i lično partnerstvo. Radio je kao nastavnik filozofije; tokom Drugog svetskog rata mobilisan je u vojsku i proveo je izvesno vreme u nemačkom zarobljeništvu.

Književni ugled stekao je romanom Mučnina (1938), u kojem kroz iskustvo glavnog junaka istražuje apsurdnost postojanja i odnos čoveka prema svetu. Zbirka pripovedaka Zid i nedovršeni ciklus romana Putevi slobode dalje razvijaju njegove egzistencijalističke teme.

Njegovo najznačajnije filozofsko delo, Biće i ništavilo (1943), donosi opsežnu analizu svesti, slobode, „loše vere” i odnosa prema Drugom. U predavanju Egzistencijalizam je humanizam (1946) popularisao je temeljnu ideju da egzistencija prethodi esenciji – što znači da čovek oblikuje ono što jeste sopstvenim izborima.

Sartr je bio i uspešan dramski pisac. U delima kao što su Muve, Iza zatvorenih vrata i Prljave ruke istraživao je moralne sukobe, odgovornost i politički angažman. Među njegovim značajnim filozofskim i esejističkim delima izdvajaju se Kritika dijalektičkog uma, Šta je književnost? i Reči – autobiografsko delo posvećeno njegovom detinjstvu i odnosu prema pisanju.

Bio je politički aktivan i blizak marksizmu, ali je istovremeno kritikovao različite oblike represije. Svojim javnim angažmanom uticao je na rasprave o slobodi, kolonijalizmu, revoluciji i odgovornosti intelektualaca. Godine 1964. dodeljena mu je Nobelova nagrada za književnost, koju je odbio, smatrajući da pisac ne treba da prihvata zvanična priznanja. Sartr je za sobom ostavio izuzetno bogat filozofski i književni opus koji i dalje zauzima značajno mesto u savremenim humanističkim naukama.