Victor Hugo
Viktor Igo (1802–1885), francuski pisac, pesnik, dramski pisac i politički mislilac, rođen je 26. februara 1802. godine u Bezansonu, a preminuo 22. maja 1885. u Parizu. Smatra se jednom od najznačajnijih ličnosti francuskog romantizma i jednim od najuticajnijih evropskih pisaca 19. veka. Njegov književni opus obuhvata romane, poeziju, drame i eseje, a odlikuju ga humanizam, društvena kritika i borba za pravdu i slobodu.
Odrastao je u porodici Napoleonovog oficira i književnu karijeru započeo u veoma ranoj mladosti. Svoju prvu zbirku pesama, Ode i razne pesme (1822), objavio je sa dvadeset godina. Ubrzo je postao vodeća ličnost francuskog romantizma, naročito zahvaljujući drami Ernani (1830), čija je premijera označila veliku prekretnicu u istoriji francuskog pozorišta.
Svetsku slavu stekao je romanom Zvonar Bogorodičine crkve u Parizu (Notre-Dame de Paris, 1831) – istorijskom pričom o Kvazimodu i Esmeraldi – u kojem istražuje teme ljubavi, predrasuda, društvene nepravde i ljudske surovosti.
Njegovo najpoznatije delo, Jadnici (1862), monumentalni je roman o Žan Valžanu, bivšem robijašu koji pokušava da izgradi novi život. Kroz sudbine brojnih likova, Igo prikazuje siromaštvo, nejednakost, iskupljenje i sukob između zakona i moralne savesti.
Među ostalim značajnim romanima izdvajaju se Radnici na moru (1866), Čovek koji se smeje (1869) i Devedeset treća (1874). Njegova poezija dostigla je vrhunac zbirkama Kontemplacije (1856) i Legenda vekova (1859–1883).
Igo je bio i politički aktivan. Zbog protivljenja Napoleonu III, proveo je gotovo dvadeset godina u izgnanstvu, prvenstveno na Kanalskim ostrvima. Zalagao se za slobodu govora, ukidanje smrtne kazne i zaštitu obespravljenih.
Njegova dela odlikuju se snažnim emocijama, bogatom simbolikom, epskim pripovedanjem i moralnim angažmanom. Viktor Igo je ostavio neizbrisiv trag u svetskoj književnosti, a njegovi romani i dalje inspirišu čitaoce, kao i stvaraoce u pozorištu i na filmu.
Naslovi u ponudi
Gavroš
Dirljiva priča iz romana *Jadnici* prati hrabrog i neustrašivog pariskog dečaka Gavroša, koji svojom vedrinom, prkosom i nesebičnom žrtvom postaje simbol borbe za slobodu i pravdu.
Jadnici
Epska priča o iskupljenju, žrtvi i nadi, sa naglaskom na moralnu borbu pojedinca u surovom društvu. Igoova sposobnost da spoji filozofsku dubinu sa napetom akcijom čini delo bezvremenskim, a njegova poruka pravde i čovečnosti i danas odjekuje.
Jadnici - 1. dio
Der Roman verfolgt das Leben und die Beziehungen mehrerer französischer Charaktere über einen Zeitraum von zwanzig Jahren im frühen 19. Jahrhundert, einschließlich der napoleonischen Ära und der Jahrzehnte danach.
Kozeta
Cosette ist eine fiktive Figur in Victor Hugos Roman „Les Misérables“ von 1862 und in zahlreichen Adaptionen der Geschichte für Bühne, Film und Fernsehen. Ihr Geburtsname Euphrasie wird nur kurz erwähnt.
Kozeta
*Kozeta* prati nesrećno detinjstvo devojčice Kozete, koju porodica Tenardije zlostavlja, kao i njeno spasavanje nakon susreta sa Žan Valžanom. Priča govori o patnji, dobroti, ljubavi i nadi u bolji život.
Legenda o lijepom Pécopinu i lijepoj Bauldouri
Romantična priča Viktora Igoa, 21. pismo iz njegovog putopisa „Le Rhin“ („Rajna“, 1842). Romantični klasik, sličan bajkama braće Grim ili Andersena, ali sa Igoovom dubokom emotivnošću i filozofijom večne ljubavi.
Zvonar bogorodičine crkve
Zvonik (1831) nije samo priča o ljubavi i tragediji – to je živopisna slika Pariza na pragu renesanse, gde gotska katedrala Notr Dam postaje gotovo glavni lik, živo biće od kamena koje diše istorijom, patnjom i lepotom.
Zvonar crkve Notre-Dame
Igoov roman o srednjovekovnom Parizu krajem 15. veka, napisan u duhu romantizma. To je roman ljudskih strasti, roman o tri nesrećne ljubavi, ali pre svega je ep o Katedrali kao „glavnom liku“ i predstavniku cele jedne epohe na zalasku.