Legenda o lijepom Pécopinu i lijepoj Bauldouri
Romantična priča Viktora Igoa, 21. pismo iz njegovog putopisa „Le Rhin“ („Rajna“, 1842). Romantični klasik, sličan bajkama braće Grim ili Andersena, ali sa Igoovom dubokom emotivnošću i filozofijom večne ljubavi.
Priča se odvija u srednjovekovnoj Nemačkoj, u romantičnom, bajkovitom pejzažu pored Rajne. Zgodni mladi vitez Pekopin i prelepa Boldur zaljubljeni su jedno u drugo od detinjstva; njihovi očevi su ih verili. Na dan njihovog venčanja, Pekopin ide u lov na ogromnog vepra koji teroriše selo. U poteri, đavo (u obliku vepra ili lovca) ga mami u začaranu šumu, gde vreme prestaje da teče normalno: Pekopin lovi vekovima, prolazi kroz vekove, ratove i promene, ali se ne može vratiti.
Posle 100 godina, Pekopin se konačno vraća – star, iscrpljen, ali i dalje zaljubljen. Pronalazi Boldur: ona je verno čekala, ali je umrla od tuge i starosti. U dramatičnom finalu, ljubav pobeđuje smrt – Pekopin je pronalazi u grobu, a duhovi se ujedinjuju u večnosti.
Igo koristi folklorne motive (večni lov, đavolska iluzija, Rajna kao simbol prolaznosti) da bi stvorio romantičnu bajku o ljubavi koja prevazilazi vreme, smrt i sudbinu. Priča je lirska, puna poetskih opisa prirode, srednjovekovnog viteštva i melanholije – tipično za Igoov stil u „Le Rhin“, gde meša putopis, istoriju i fikciju.
Jedan primerak je u ponudi
