Stric Josif
Knjiga „Ujak Josif“ (1988) je satirična zbirka od 15 priča o životu Josifa Staljina, koje je finski pisac i šumarski stručnjak (1927–2009) napisao kao „sećanja savremenika“. Pouka dela je da moć kvari, a satira leči traume istorije.
Huovinen, poznat po realizmu, pacifizmu i humoru (kao u „Godini zeca“), ovde meša istorijske činjenice sa fikcijom, prikazujući Staljina od detinjstva do smrti - od siromašnog obućara i obožavaoca Boga do krvožednog diktatora.
Priče prate ključne epizode: detinjstvo u Gruziji, revolucionarne dane, ubistvo njegove supruge Nadežde (prerušeno u samoubistvo), čistke i paranoju. Fiktivni dodaci poput Staljinove afričke lovačke ekspedicije (gde puši travu u stolici od slonovače) ili interesovanje za prirodne nauke naglašavaju apsurdnost njegove moći. Jedna priča opisuje lov na „Sekva ka khofeni hutšena“ - izmišljenu životinju, koja simbolizuje kolonijalnu okrutnost.
Satira kritikuje despotizam, pohlepu i autoritarizam, upoređujući Staljina sa modernim liderima poput Putina. Huovinenov humor je mračan i ironičan, sa obrnutom empatijom - čitalac se smeje, ali je i užasnut brutalnošću. Jezik majstorski kombinuje današnje politički nekorektne stavove i izraze, odražavajući 1980-te. Knjiga, kao i Veitika o Hitleru, obogaćuje Huovinenov ciklus o „mahtimijestenu”.
Dva primerka su u ponudi
