Čarobnjak iz Oza

Da bi se vratila kući, Doroti kreće na put u Smaragdni grad, dom moćnog čarobnjaka iz Oza, jedinog za koga veruje da joj može pomoći. Na ovom putovanju joj se pridružuju tri neobična prijatelja: Strašilo koje želi mozak, Limeni drvoseča koji traži srce i Kukavi lav koji žudi za hrabrošću. Svako od njih veruje da im čarobnjak može dati ono što im nedostaje. Zajedno prolaze kroz razna iskušenja i prepreke, a usput uče važnu životnu lekciju – da ono što traže, već nose u sebi.

Kada konačno stignu do Smaragdnog grada, otkrivaju da čarobnjak nije čudesno biće, već običan čovek koji koristi trikove i iluzije da stvori privid moći. Međutim, uz njegovu pomoć, svaki od junaka dolazi do samospoznaje. Doroti, uz pomoć magičnih cipela, uspeva da pronađe put do kuće, shvatajući da „nema nigde kao kod kuće“.

„Čarobnjak iz Oza” je divna priča, a sam autor ju je svrstao u modernu bajku. Moramo odmah imati na umu da se pridev moderan u ovom kontekstu odlično uklapa u ovu bajku, jer iako je prošlo više od sto godina od njenog objavljivanja, ona je i tada, a i danas, ponosno zadržala taj pridev. Naime, kada je objavljena, po mnogo čemu se razlikovala od bajki koje su pisali tadašnji autori, braća Grim i Šarl Pero.

Kada je pisao bajku, autor je verovao da moderno vreme traži neke nove čudesne priče koje će oduševiti decu i neće uključivati duhove, vile ili bilo koje druge strašne događaje. Želeo je da zabavi decu i da u njima uvek zadrži radost, izostavljajući tugu. To je naveo i u predgovoru knjizi „Čarobnjak iz Oza“.