Majmunova šapa / Mitnica
U priči „Majmunova šapa“, stari par dobija magičnu šapu koja ispunjava želje, ali po strašnoj ceni. U Mitnici, četvoro prijatelja provodi noć u ukletoj kući koja uzima „danak“ - jedan život po noći. Dve klasične horor priče V. V. Džejkobsa o sudbini i
Vilijam Vajmark Džejkobs (1863–1943), engleski pisac poznat po svojim humorističkim pomorskim pričama, ovekovečen je zahvaljujući dvema majstorskim horor pričama: Majmunova šapa (1902) i Naplatna kuća (1909).
Majmunova šapa je najpoznatija i najuticajnija. Priča se odvija u maloj engleskoj kućici u kojoj živi stariji par, Vajtovi, i njihov sin Herbert. Jedne večeri, stari prijatelj, narednik Moris, dolazi im u posetu, donoseći im sušenu majmunovu šapu – talijasman iz Indije koji navodno ispunjava tri želje, ali uvek na užasan, perverzan način. Uprkos upozorenjima, gospodin Vajt želi novac. Sledećeg dana stiže vest da je njihov sin Herbert umro u fabrici, a kompanija im isplaćuje tačno iznos koji su želeli kao nadoknadu. U očaju, majka želi da joj se sin vrati, i ubrzo se čuje kucanje na vratima...
Džejkobs majstorski gradi napetost kroz svakodnevni realizam i postepeno otkrivanje užasa. Priča je savršena parabola o opasnostima igranja sa nepoznatim silama, pohlepi i nemoći pred sudbinom. Postala je klasik svetske književnosti, mnogo puta dramatizovana i ekranizovana i inspirisala brojne autore.
Kuća sa naplatom mita (The Toll-House) je drugo remek-delo istog autora. Četiri mlada skeptična prijatelja – Barns, Migl, Lester i Vajt – odlučuju da prenoće u napuštenoj kući lošeg glasa tokom planinarenja. Lokalna legenda kaže da Kuća sa naplatom mita uzima danak – jedan život svaki put kada neko prenoći u njoj. Uprkos pričama o prethodnim žrtvama (uključujući i skitnicu koji je pronađen obešen), mladići se klade i ulaze. Noć prolazi sa sve većom nelagodnošću: čuju se koraci, vrata se sama otvaraju, njih dvoje padaju u neobjašnjiv san... Ujutru otkrivaju strašnu istinu. Džejkobs ovde ne koristi vidljivo natprirodno biće, već atmosferu, sugestiju i psihološku napetost. Priča briljantno prikazuje sukob između skepticizma i nepoznatog, kao i posledice ljudske arogancije.
Obe priče dele Džejkobsov prepoznatljiv stil: ekonomičan, realističan prozni jezik, crni humor i postepeno povećanje horora bez preteranog opisa. Umesto grafičkog nasilja, strah dolazi iz svakodnevnog života koji se polako uvija. Majmunova šapa naglašava fatalizam i cenu želje, dok Kuća sa naplatom mitarina istražuje strah od nepoznatog i moć sugestije. Zajedno predstavljaju vrhunac engleske kratke horor fikcije na početku 20. veka i uticale su na autore poput Lavkrafta i kasnije horor tradicije. Ove Džejkobsove priče su obavezno štivo za ljubitelje klasičnog horora – kratke, precizne i duboko uznemirujuće.
Dva primerka su u ponudi
