Proljetne vode
„Prolećne vode“ (1872) je lirski roman o prvoj ljubavi, prolaznosti mladosti i nemogućnosti čoveka da voli, a da ne izgubi svoju nevinost ili slobodu. Klasično delo ruskog realizma o ljubavi koja menja život, ali ga ne spasava.
Radnja se odvija u dva vremena: 1840-ih u Nemačkoj i 20 godina kasnije u Rusiji. Glavni lik, Dmitrij Pavlovič Sandžin (ili Sanin), mladi ruski plemić, putuje kroz Evropu i u Frankfurtu (ili Majncu) upoznaje italijansku porodicu Roseli: lepu devetnaestogodišnju Gemu, njenu udovicu majku i mlađeg brata Emanuela. Gema je verena za bogatog Nemca, Klibera, ali Sandžin se zaljubljuje u nju, a ona u njega. Nakon dramatičnih događaja (dvoboj, raskid veridbe), Sandžin je zaprosi i dobija njen pristanak.
Međutim, ljubav se ne ostvaruje: Sandžin upoznaje Mariju Nikolajevnu Polozovu, bogatu, zavodljivu i manipulativnu udovicu koja ga zavodi i uvlači u strastvenu avanturu. Sandžin izdaje Gemu, gubi je zauvek i ostaje zarobljen u praznom, bogatom životu sa Marijom – simbolom ropstva strastima i gubitka mladalačke čistote.
Roman je introspektivan, melanholičan i autobiografski (Turgenjev crpi iz sopstvenih iskustava). Tema je prolaznost izvorskih voda mladosti: ljubav je jaka, ali kratkotrajna, a čovek ostaje sam sa sećanjem na ono što je mogao imati.
Jedan primerak je u ponudi
