Čovjekov položaj u kozmosu
Čovek, kao duhovno biće, neprestano boravi u razlici između suštine i postojanja. Bez takve razlike ne bi bilo ni filozofije, ni etike, ni umetnosti... Onaj ko odbija takav uvid, čini čoveka, i to ne znajući, životinjom.
Pitanja: "Šta je čovek i kakav je njegov položaj u borbi?" već od prvog buđenja svoje filozofske svesti bio je zaokupljen jače nego bilo koje drugo filozofsko pitanje. Dakle, imamo prirodnu naučnu, filozofsku i teološku antropologiju, koje nisu kompatibilne jedna sa drugom – „ali nemamo jedinstvenu predstavu o čoveku“. Mnoštvo posebnih nauka, čiji broj neprestano raste, a koje se bave čovekom, ma koliko one bile vredne, mnogo više zamagljuju suštinu čoveka nego što je osvetljavaju. Poseban položaj čoveka može nam postati jasan tek kada sagledamo celokupnu strukturu biopsihičkog sveta.
Maks Šeler (1874-1928) nemački filozof. Bio je profesor u Kelnu i Frankfurtu. Proučavajući prvenstveno etička i antropološka pitanja, postao je najznačajniji predstavnik Huserlove fenomenološke škole. Uticao je na razvoj savremene etike i aksiologije, a njegov uticaj je posebno vidljiv u delu N. Hartmana. U svom glavnom delu „Formalizam u etici“ i „Etika materijalne vrednosti“ pobija Kantov formalizam.
Jedan primerak je u ponudi
