Pisa. Povratak
U trećem delu trilogije „Piza (Povratak)“, sledeći tragove prethodnih knjiga „Smetlar“ i „Cesta“, Damir Miloš, ne po prvi put, dovodi u pitanje prostor pripovedanja i naracije, gradeći napetost između suprotstavljenih i nespojivih strategija – romana i
Šta je priča romana: avantura učesnika projekta Simetrije, gde se sklapaju slagalice životnog okruženja, koje se pojavljuje i nestaje u neverovatnim obrtima i preokretima. Šta je priča romana: fragmenti koji, magijom različitih značenja, uvoda i poenti, čine svog naratora ikonom (novog) romana u Hrvatskoj - na autoru je, kaže kritičar, ko se bori protiv smrti priče i klasične naracije, ko se igra žanrovima i gramatikom pripovedanja.
Roman „Pisa (Povratak)“ čita se sa snagom i eksplozivnošću koja pleni pažnju, jer mu je zapravo stalo do boljeg života priče, naratora i čitaoca: kao da sve u njemu snažno odjekuje, granitno i živo, kao da se prisećamo parabola i alegorija o patnji i slavljenju ljudi na slikama P. Brojgela ili u poeziji ekspresioniste E. Kocbeka.
Roman „Piza“ Damira Miloša niti se udvara niti odustaje – zahtevna priroda njegovih raskošnih narativnih ideja, rešenja i razlika, pokrivenih snažnom rečeničnom strukturom – drži nas u poziciji uzmi ili ostavi. To je izazov, rukavica bačena čitaocu – upravo onom koji često nemilosrdno uzvraća autoru, ali ne nužno i naratoru. Drugim rečima, roman napisan sa rizikom i mnogo samopouzdanja (i s pravom) – za sadašnjost, iz koje kao da izmiču i prošlost i budućnost.
Jedan primerak je u ponudi
- Pečat biblioteke
