Ružičasto raspeće II: Plexus

Protagonista, Milerov alter ego, živi boemskim životom, pokušavajući da se etablira kao pisac. Oženjen Mod, oseća se zarobljeno, dok njegova opsesija Marom (inspirisanom Džun Mensfild) bledi, ali nastavlja da utiče na njegove emocije. Roman se manje bavi seksualnošću nego „Seksus“, a više introspekcijom i umetničkim ambicijama. Miler opisuje susrete sa ekscentričnim likovima - umetnicima, piscima i boemima - koji oblikuju njegov pogled na svet. Kroz razgovore i digresije, on istražuje teme književnosti, filozofije i duhovnosti, često se oslanjajući na svoje čitanje Dostojevskog, Ničea i istočnih mislilaca.

Stil je poetični, asocijativni i introspektivni, sa manjim naglaskom na erotiku, a više na unutrašnji sukob između materijalnih potreba i duhovne slobode. Roman prikazuje Njujork kao šarenoliku, haotičnu pozornicu, gde protagonista traži autentičnost kroz umetnost i prijateljstva. „Pleksus“ je priča o odrastanju umetnika, isprepletena sa razmišljanjima o kreativnosti i otporu konformizmu. Bez stroge radnje, roman gradi temelje za završni deo trilogije, „Neksus“.