Očajnički prkos
„Očajnički prkos“ (1936) je ljubavni roman u kojem Kartland majstorski kombinuje romansu sa avanturom, kritikujući društvene norme 1930-ih: pritisak na žene da biraju između tradicije i slobode.
Radnja prati mladu i lepu Vivijan Kerou, ćerku profesora Keroua, britanskog stručnjaka za Aziju. Njeno srce je slomljeno nakon razvoda od ljubavnika u Monte Karlu, gde je prvi put okusila luksuz društvenog života punog kazina, balova i flertovanja. U očaju, Vivijan odlučuje da prati oca na opasnoj misiji u Tibet, koju joj je dodelila britanska vlada. Cilj je istražiti tajne himalajskih manastira i političke intrige u izolovanim planinskim selima.
Putovanje u Tibet je prepuno opasnosti: snežnih mećava, dubokih jaruga i zloslutnih uskih klisura. Vivijan se suočava sa surovim životnim uslovima lokalnog stanovništva - prljavim kolibama i zaraznim bolestima - daleko od glamura koji je ostavila za sobom. Njen očajnički prkos izražava se u sukobima sa arogantnim kapetanom, za koga sumnja da je ubica i špijun, pohlepnim indijskim princom zavisnim od droge i razbojničkim monasima koji čuvaju drevne tajne.
U srži priče leži Vivijanina emocionalna borba: između privlačnosti zabranjenih avantura i njene duboke čežnje za pravom ljubavlju. Kapetan, u početku pun mržnje, polako otkriva svoju plemenitu stranu, a njihova mržnja se pretvara u strastvenu privlačnost usred smrtonosnih pretnji. Vivijan rizikuje smrt u ledenoj pukotini ili zatočeništvo u zloslutnim manastirima, ali njena hrabrost i vera u ljubav vode je kroz iskušenja.
Jedan primerak je u ponudi
