Duhovne izreke
Zbirka kratkih, poetskih mudrosti i filozofskih razmišljanja o životu, ljubavi, duši, slobodi i duhovnosti. Gibran suptilno spaja istočni misticizam i zapadnu filozofiju u lirskim, dubokim izrekama koje podstiču potragu za unutrašnjom istinom.
Duhovne izreke je naslov pod kojim je objavljeno srpsko izdanje zbirki kratkih aforizama i pesničkih mudrosti Halila Gibrana (1883–1931), libansko-američkog pesnika, filozofa i umetnika. Reč je o kompilaciji dela Pesak i pena (Pijesak i pjena, 1926) i Preteča (1920), gde Gibran piše kratke, parabolične izreke pune duhovne dubine.
Gibran istražuje teme kao što su prolaznost života („Ja zauvek hodam između peska i pene...“), ljubav (kao sloboda i vezanost), duša i telo, smrt kao prelaz, religija izvan dogme, samoća, sreća i istina. Mnoge izreke imaju mističan, sufijski prizvuk, inspirisane libanskim hrišćanskim i istočnim tradicijama, ali su univerzalne i bez religiozne uskogrudosti.
Primeri tipičnih izreka: „Lepota nije u licu; lepota je svetlost u srcu.“ ili „Ako nekoga voliš, pusti ga...“ (slično čuvenim citatima iz Proroka). Stil je lirski, poetični, kratak i dubok – svaka izreka može se čitati kao meditacija ili inspiracija za taj dan.
U Jugoslaviji 1980-ih bila je popularna u mekim izdanjima, deo Gibranovog opusa (zajedno sa Prorokom, Slomljenim krilima, Glasnikom) koji je uticao na generacije koje traže duhovnost van institucija. Knjiga je mala, ali snažna – podstiče razmišljanje o smislu života, bez patetike, ali sa tihom mudrošću.
Jedan primerak je u ponudi
- Nedostaje prednji list
