Kako biti dobar

Izborom Kejti za naratora svog novog, srceparajuće stvarnog i beskrajno smešnog romana „Kako biti dobar“, Hornbi je preuzeo veliki rizik u poređenju sa svojim uobičajenim čitaocem. Kejti ne prati fudbal, ne sluša ploče i već mesecima nije u stanju da završi „Mandolinu kapetana Korelija“. Njen muž Dejvid srećno se izdržava pisanjem kolumne za lokalne novine „Najljutiji čovek u Holoveju“, dok godinama piše svoj beskrajni roman. Dejvid je zajedljiv, stalno ljut, majstor manipulacije i dobronamernih svađa. Njihovo dvoje dece postaju duhovno potpuno udaljena bića pred njihovim očima. Kejti, frustriranoj do srži, hitno je potreban spas od stagnirajućeg braka koji nema budućnost, dok joj savest govori da dobra osoba ne bi trebalo da uništi porodicu. Ali nakon prve preljube, Kejti će izgovoriti sudbonosne reči na svom mobilnom telefonu sa parkinga u Lidsu: „Želim razvod.“ Ako mislite da znate gde će vas Hornbi odvesti odatle, grdno se varate; Nepredvidivi, neuhvatljivi i nepotopljivi Hornbi će vas prvo nasmejati do suza, a onda, kada shvatite koliko je njegova proza bolno istinita, smeh će vam se zaglaviti u grlu. Kako biti dobar zaista postavlja to pitanje, bez praznog moralizovanja, bez pseudointelektualnog brbljanja i bez licemernog liberalizma. Nik Hornbi u hrvatskom prevodu Vladimira Cvetkovića Severa je naša najgora noćna mora. On drži ogledalo u rukama, ali ono nije magično, već nas samo pokazuje kakvi zaista jesmo. Urnebesni horor!