Plavi različak

Priče poput iskre vremena, trenuci uhvaćeni rečima, svedoče o malim životnim događajima koje vreme, kao nemi posmatrač, skladišti u beskrajnoj korpi trajanja. Kada govore o prolaznosti života kroz prepoznatljive životne slike, nesumnjivo nas podsećaju na sveprisutnost prolaznosti, na činjenicu da vreme uvek kuca istim ritmom i, hteli mi to ili ne, ono prolazi i ništa nas ne pita, ne traži nikakva objašnjenja, ne sudi, ne svađa se sa nama, jednostavno ide dalje... Poglavlje „Prolaznost“ jasno govori o ovom najočiglednijem i najbolnijem aspektu života. Uzbuđenje na početku života, energija entuzijazma i nedostatak tereta vremenom, koje mislimo da imamo u izobilju, polako se topi i pretvara u borbu sa tim istim vremenom kako bi se nekako usporio njegov tempo ako se ne može zaustaviti. Prikazujući našu stvarnost, našu sadašnjost, trenutke postojanja koji su nedavno prošli ili još uvek traju, priče nam daju uvid u sebe, u naše voljene, u sveprisutnost života u kome se nalazimo i čije prisustvo ponekad ne primećujemo i ne osećamo dovoljno. U poglavlju „Stvarnost“ opisuju aktuelne svakodnevne događaje, stavljajući ih pred nas kao naš sopstveni odraz u ogledalu. Tako su ti događaji poput slika zaustavljenih u trenutku, otrgnutih od neumornog monotonog marša vremena, otrgnutih od prolaznosti. To nam daje priliku da ih bolje sagledamo i naučimo životne lekcije zapisane u njima.