Dobra sreća

U knjizi Dobra sreća (1993), Stjepan Lice sabira niz toplih, lirskih i meditativnih zapisa koji pozivaju čitaoca da zastane i duboko razmisli o temeljnim životnim vrednostima. Nastala u teškom ratnom vremenu, ova knjiga pruža preko potreban dah nade, utehe i pouzdanja, pomerajući fokus sa spoljašnjih nedaća na unutrašnje bogatstvo duha. Lice polazi od stava da se istinska „dobra sreća” ne krije u materijalnom obilju ili vanrednim događajima, već u sposobnosti da se u svakodnevnim trenucima – u porodici, prijateljstvu, osmehu, praštanju i poniznosti – prepoznaju svetost i priroda života kao dara. Kroz kratke, a duboke zapise, autor prožima hrišćansku duhovnost porodičnim iskustvom, dajući teološkim istinama opipljivu, toplu i životno doživljenu dimenziju. Stil Stjepana Licea odlikuje se jednostavnim, a duboko poetskim jezikom koji lako dopire do čitalaca svih generacija. Knjiga je naišla na široki prijem kod čitalaca upravo zbog svoje sposobnosti da probudi osećaj zahvalnosti u običnom, svakodnevnom životu i da ponovo otkrije lepotu jednostavnog hodanja s Bogom i bližnjima.