Sosir - osnivač moderne lingvistike

Sosir nije objavio nijedno značajnije delo tokom svog života; njegov uticaj dolazi od posthumno sastavljenog Kursa opšte lingvistike (Cours de linguistique générale, 1916), studentskih beleški sa predavanja u Ženevi od 1907. do 1911. godine. Kuler objašnjava kako je ovo delo postalo temelj strukturalizma, semiotike i kasnijih teorija (Bart, Levi-Stros, Lakan, Derida).

Ključni doprinosi koje Kuler ističe:

• Jezik kao sistem znakova: Znak = označitelj (zvuk/oblik) + označeno (koncept). Odnos je proizvoljan (konvencionalan, ne prirodan), osim u onomatopeji.
• Jezik naspram parole: Jezik je apstraktni, kolektivni sistem pravila u mozgu govornika (društveni kod); parole je individualna realizacija u govoru/pisanju.
• Sinhronija naspram dihronije: Sinhronska lingvistika proučava jezik kao sistem u jednom trenutku (struktura); dihronija – istorijske promene. Sosir daje prednost sinhroniji, preokrenuvši prethodnu istorijsku filologiju.
• Razlika i vrednost: Značenje nije inherentno, već proizilazi iz razlika unutar sistema (negativna opozicija). Jezik je sistem diferencijalnih vrednosti - bez pozitivnih termina.
• Semiologija: Sosir predlaže opštu nauku o znakovima u društvu (anticipirajući semiotiku).

Kuler ističe Sosirov uticaj na modernu misao: jezik nije samo komunikacija, već način na koji konstruišemo stvarnost. Njegove ideje omogućile su strukturalizam, poststrukturalizam i interdisciplinarne pristupe (antropologija, psihoanaliza, književna teorija).

Ova mala knjiga - jasna, koncizna i pristupačna - idealan je uvod u Sosira i strukturalizam. Danas je antikvarna retkost (BIGZ izdanje traženo među studentima teorije), savršena za one koji žele da razumeju korene moderne lingvistike i teorije znakova.