Do kaosa i natrag (putovanje u nepredvidljivost)

Pre četrdesetak godina ova reč, koja označava metež, nered i nepredvidivost, iskrala se iz klasične mitologije, saobraćajnih izveštaja i psihologije mase, da bi započela samostalan život kao novi naučni pogled na svet. Iz ovog sažetog prikaza Faith Lopac, Do haosa i nazad – putovanje u nepredvidivost, saznajemo kako je, krajem devetnaestog veka, nastala teorija haosa nakon što je Anri Poenkare pokušao da odgovori na pitanje da li je Sunčev sistem stabilan. Zatim je, gotovo zaboravljena, teorija nastavila svoj život u vidu matematičkih apstrakcija, da bi se naglo oživela u svim granama ljudskog iskustva i saznanja šezdesetih godina prošlog veka. Teorija haosa nam otkriva da su u fenomenalnom svetu redovni i ponovljivi događaji samo izuzetak i da se ishod događaja ne može sa sigurnošću predvideti, čak i ako su zakoni događaja poznati. Međutim, red i čudna pravilnost nepredvidivosti je zapanjujuća. Ako zora nadvlada analitičku apstrakciju, zakoni haosa nas vode do nove geometrije i do najlepših slika koje možemo zamisliti – fraktala. Takođe učimo ponešto o haosu u veoma jednostavnim sistemima (poput bilijarske lopte ili u gravitacionom polju), o haosu u meteorološkim, medicinskim i biološkim podacima i o tome da li haos postoji u atomskom svetu. I na kraju, kada se sebično zapitamo: Šta je nama haos, a šta mi haos?, teorija haosa će nas uveriti da se zakoni prirode – potkrepljeni matematičkom nepromenljivošću – tiču svih nas.