Gepard
„Gepard“ nije samo istorijski roman – to je meditacija o vremenu, promeni i sicilijanskoj duši. Stil je raskošan, ironičan i duboko tužan. Objavljen posthumno, postao je jedan od najvećih italijanskih romana 20. veka i svetski klasik.
Sicilija, maj 1860. Dok Garibaldi iskrcava svoje crvene košulje da bi svrgnuo Burbone, princ Fabricio Salina, „Gepard“, aristokrata stare škole, posmatra kako mu svet nestaje pred očima. Roman prati poslednjih sedam godina njegovog života (1860–1883) i sudbinu njegove porodice kroz ujedinjenje Italije.
Centralna figura je Fabricio – mudar, melanholičan, svestan da je njegova klasa osuđena na izumiranje. Njegov nećak Tankredi, oportunista i šarmantni cinik, izgovara ključnu rečenicu: „Ako želimo da sve ostane isto, sve se mora promeniti.“ Tankredi, nakon kratke garibaldovske epizode, ženi se Anđelom, ćerkom bogatog i vulgarno ambicioznog gradonačelnika Don Kalođera Sedare – simbola nove buržoazije koja preuzima vlast.
Kroz veličanstvene scene (bal u Palermu 1862. godine, lov na prepelice, porodične večere, smrt princa 1883. godine i konačni slom 1910. godine), Lampeduza slika elegiju za svet: aristokratiju koja nestaje ne zbog nasilja, već zato što više nema funkciju. Sve je prolazno – lepota, moć, vera, čak i sama smrt.
„Bili smo lavovi i gepardi, a na naše mesto dolaze šakali i hijene... ali svi ćemo mi, gepardi i lavovi, šakali i ovce, nastaviti da mislimo da smo so zemlje.“
Jedan primerak je u ponudi
