Prva smjena
Prva smena je Čapekov roman, prvi put objavljen 1937. godine. Roman o ljudskoj hrabrosti govori o šačici ljudi koji u ekstremnim uslovima moraju da mobilišu svu svoju hrabrost, prijateljstvo i solidarnost.
Radnja se odvija dva do tri dana i ograničena je na iskustva članova prve spasilačke ekipe na mestu minske nesreće. Autor se namerno nije fokusirao na detaljno ocrtavanje rudarskog okruženja, kao ni na društvene probleme, već je njegova pažnja uglavnom bila usmerena na prikaz međusobnih odnosa unutar ove raznolike grupe ljudi.
Knjiga inače ne spada među najuspešnija Čapkova dela. Ipak, to je važno svedočanstvo o uslovima koji su vladali u rudnicima uglja u međuratnom periodu. Karel Čapek je materijal za roman dobio boraveći među rudarima u kladanskim rudnicima.
Glavni lik romana je Standa Pulpan, siroče koje zbog nedostatka finansija mora da napusti školu i odlazi da radi kao vozač u rudniku. Jednog dana dogodi se nesreća i tri rudara, svi očevi porodice, ostaju zarobljeni u rudniku. Standa se prva prijavila za akciju spasavanja. Njegovu hrabrost vide i drugi rudari, i oni se upisuju i prva grupa odlazi u zatrpano okno. U početku Standa savladava strah i osećaj zatvorenosti, ali postepeno počinje da uživa u svom poslu. Kada počne izlivanje, signal zatrpanih rudara, Standa se ponosi svojim radom. Uveče u kafani cela ekipa postaje prava grupa. Sledećeg dana, u toku smene, plafon se sruši i zgnječi Stendovu ruku. U bolnici mora da amputira nekoliko zglobova prstiju na jednoj ruci. Kada je Standa pušten, odlazi da vidi rudnik na kraju smene. U čitavom prostoru vlada čudna tišina, a Standa saznaje da se pri probijanju poslednjeg dela hodnika plafon ponovo srušio i oborio njegovog kolegu Adama, sa kojim je Standa živeo.
Jedan primerak je u ponudi